Hram vode

hram vode
Da je tradicija i moderna arhitektura spojiva pokazuju japanci. Arhitekta i čarobnjak oblikovanja betona projektovao je Hram vode koji nas ostavlja bez daha

 

Dolazak proleća u Japanu uvek je propraćen cvetanjem trešnjinog cveta. Ovu predivnu pojavu japanci nazivaju Sakura. Mnoštvo domaćih i stranih turista odlazi u provinciju ne bi li uživali u pejzažu koji se pojavljuje jednom godišnje. 

Japan je inače zemlja koja obiluje tradicijama kao što je Sakura koje se nisu menjale više stotina godina. O tome svedoče i budistički i šintoistički hramovi, velelepne građevine izgrađene od drveta. Sa druge strane Japan je jedna od najrazvijenijih zemalja sa najvećim tehničkim i tehnološkim napretkom. Kada se posmatraju ove dve krajnosti čini se da su potpuno nepomirljive. Ili možda nije tako?


Poznati svetski arhitekta Tadao Ando, slobodno možemo reći čarobnjak oblikovanja betona, hladnog i masivnog materijala najčešće ogrnutog u sivilo, za potrebe najstarije budističke sekte Ninaji Šigon na području nekadašnjeg grada Hompukuji projektovao je Hram vode. U pitanju je masivna betonska građevina kružnog oblika, idealno uklopljena u pejzaž planina, bambusovih šuma i pirinčanih polja. Sa svojim jezerom na vrhu koje je ispunjeno lotosovim cvetovima po Budizmu jasno prenosi poruku o raju. Ando ovim ne samo da jasno pokazuje da je moguća simbioza tradicije i napretka, već i jasno daje do znanja da je napredak moguće koristiti u cilju očuvanja tradicije.

 

Ostaje vam da, ako vas put ikada odnese u Japan, obavezno posetite ovo remek delo moderne arhitekture

 

 

Tekst pisao Igor Gilanji

magazin logo