Avanturama nikad kraj

avanturama nikad kraja
Svi vole avanture. Nekada je bilo normalno da se deca igrajući isprljaju. Najlepše avanture doživljavamo na Fruškoj gori i ne smeta nam da se ponovo uprljamo u prirodi.

 

Kada sam bila mala volela sam avanture. Uglavnom je bilo puno dece, hajde da kažem u kraju, kako Beograđani vole reći. Imali smo više zelenila i prirode pa smo mogli da se krijemo u žbunu i izmišljamo kako nas neko traži čitaj progoni. Dolazila bih kući prljava od prašine i blata ali nikada nisam dobila grdnju od svojih roditelja. Tada je bilo normalno igrati se i isprljati.

 

Gledam ove današnje klince koliko su prazni, koliko im je dosadno. Mislim da je njihova najveća avantura na društvenim mrežama, mada to nije nikako za pohvalu. Pogotovo što sam ja odrasla u malom gradu gde je i danas nekako sve laganije, i opuštenije.

 

Slobodno mogu reći da sada kao odrasla (valjda), volim jako avanture tj. volim šumu, volim istraživati, tražiti nove staze, trčati, sve su to avanture na neki način. Za one koji su malo odvažniji postoje avanturističke trke u Srbiji u kojima se prvenstveno trkaš sa samim sobom.

 

Avanturistička trka uglavnom predstavlja dve ili više ekstremnih aktivnosti u kome može biti orijentacija u prirodi, treking, trčanje, penjanje. Ovakve trke mogu biti za decu npr. gde se uglavnom sve svodi na orijentiring i traju po sat/dva u zavisnosti od toga koliko su deca zainteresovana za igrarije. Ali prvenstveno ovakve ozbiljnije trke su namenjene za odrasle jer se događaju po malo esktremnijim uslovima i takve trke mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana. Praktikuje se više timova od po nekoliko učesnika kako muškaraca tako i žena.

 

U pojedinim trkama učesnici imaju priliku da se oprobaju u svojim veštinama i poznavanju prirode. Bez hrane, sa pola litre vode i bez prateće kamperske opreme imaju put dug preko 50km koji vodi kroz kanjone, šume i livade. Na takvim trkama učesnici moraju biti spremni, igrati timski jer od opreme mogu koristiti samo nož, kartu, astrofoliju i kresivo za paljenje vatre. Postoji draz u ovakvim trkama jer se na putu do cilja sprijateljiš, uočiš svoje mogučnosti zapažanja, svoje (ne)znanje.

 

Šuma je nepresušni izvor pozitivne energije tako da se uvek sebi zahvalite kada izdvojite vreme za boravak u prirodi. Kvalitetno upotrebljeno slobodno vreme je dar za dušu i telo.

 

Postoje i one trke koje nisu toliko esktremne pa se od učesnika očekuje da pređu određene prirodne i veštačke prepreke, da pokažu svoje fitnes mogućnosti i da nađu put do cilja. Takve trke su veoma zabavne jer nisu mnogo zahtevne i dozvoljavaju takmičarima da se opuste, isprljaju patike i kada dođu do cilja da ih čeka neki ukusan obrok. Iz svog ličnog iskustva znam da ljudi obožavaju kada neko ponese nešto domaće od kuće pa se na kraju, onako umorni, svi goste i uživaju u slatkim kolačima ili prelepim slanim kiflicama. 

 

Nikad neću zaboraviti, pre par godina, na Bukovačkom maratonu, kada smo svi završili trku bilo je baš toplo i odlučili smo da odemo do obližnjeg marketa i kupimo neke sokove. Tu smo seli, baš kao u neka dobra stara vremena, ja ponela kolače od kuće i tako smo sedeli i pričali par sati. Najlepši utrošeni sati i vreme sa dobrom ekipom. Tako se sklapaju prijateljstva i grade veze.

 

Budite deo prirode, maštajte, sanjajte jer sve što sanjate velika je avantura za vas u stvarnosti. Uživajte i doživite avanturu na Fruškoj gori 

 

 

Tekst pisala Maja Čajva Vila Živkov

magazin logo